Уз појам "унутрашње опкладе" иде поглед на таблу. Табла рулета изгледа као мрежа бројева, а заправо је попис опклада са унапред познатом исплатом. Сваки број, ивица и угао носе другу опкладу, а жетон на линији између два броја није случајан него посебна опклада. Ко прочита таблу унапред, зна шта игра и колико може да очекује.
Спољне опкладе окружују бројеве: црвено или црно, пар или непар, нижи или виши бројеви, туцет и колона. Покривају добар део точка, па погађају често, а исплата је скромна. На нули спољне опкладе губе, сем ако сто нема посебно правило. Спољне опкладе на рулету могу да се играју истовремено са унутрашњим, и то је уобичајен начин игре: један већи улог напољу и пар мањих на бројевима. Туцет и колона покривају по дванаест бројева. Опклада на црвено и црно истовремено је дозвољена, али кад падне нула губе и једна и друга.
Унутрашње опкладе леже на самим бројевима: појединачан број, пар суседних, ред са три броја, четири броја у квадрату или два реда. Што је бројева мање, исплата је већа, а шанса мања. Унутрашње опкладе на рулету зато доносе велике добитке ређе, док улог на један број добија отприлике једном у тридесет седам окретања точка са једном нулом. Најмањи улог на унутрашњем пољу обично је мањи него напољу, јер се у једној рунди ставља више жетона.
Улог стављен после позива да су опкладе затворене и опкладу изнад границе стола; забрањених бројева нема, а границе су истакнуте на столу.
Губе све, и црвено и црно заједно, осим ако сто нема посебно правило за нулу.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Положај жетона одређује опкладу, па када није јасно шта је играч хтео, крупије пита пре окретаја, а не после.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.