Појам "правила рулета у казину" тражи кратак поглед на таблу. Табла рулета изгледа као табела бројева, али је попис опклада са већ познатом исплатом. Свако поље, линија и угао значе нешто друго, а жетон на линији између два броја није случајан већ засебна опклада. Ко прочита распоред унапред, зна шта игра и колико сме да очекује.
Најављене опкладе не стављају се на поља него се изговарају крупијеу наглас. Најпознатије су опкладе око нуле, трећина цилиндра и сирочад, које покривају делове точка, а не табле. Опклада на суседе покрива одабрани број и два броја са сваке стране од њега, пет жетона укупно. Суседи нуле покривају седамнаест поља точка. Најављене опкладе постоје на француском и европском рулету, док их поједини казино на аутоматским столовима не нуди уопште.
Правила у казину одређују најмањи и највећи износ улога по пољу и по окретају. Недозвољене опкладе не постоје као такве у виду забрањених бројева, али крупије ипак не прихвата жетон након објаве да су опкладе затворене, ни улог изнад границе стола. Границе стоје на табли стола. Жетони иду прецизно на поље или ивицу, јер положај улога одређује опкладу. Ако није јасно шта играч жели, крупије пита пре окретаја. Како се поставља опклада на рулету и какве врсте опклада постоје, пише уз таблу за рулет.
Улог стављен после позива да су опкладе затворене и опкладу изнад границе стола; забрањених бројева нема, а границе су истакнуте на столу.
Корнер покрива четири броја који се додирују у углу и плаћа осам према један, исто на сваком европском столу.
Губе све, и црвено и црно заједно, осим ако сто нема посебно правило за нулу.
Опкладе које се изговарају крупијеу уместо да се ставе на таблу, као суседи нуле, трећина точка и сирочад; покривају делове точка.
Унутрашње стоје на самим бројевима и плаћају много а ретко, док спољне, попут боје, туцета и колоне, покривају велик део точка и плаћају мало.
Није грешка него посебна опклада: свако поље, ивица и угао табле значе другу опкладу са унапред познатом исплатом.