Uz pojam "unutrašnje opklade" ide pogled na tablu. Tabla ruleta izgleda kao mreža brojeva, a zapravo je popis opklada sa unapred poznatom isplatom. Svaki broj, ivica i ugao nose drugu opkladu, a žeton na liniji između dva broja nije slučajan nego posebna opklada. Ko pročita tablu unapred, zna šta igra i koliko može da očekuje.
Spoljne opklade okružuju brojeve: crveno ili crno, par ili nepar, niži ili viši brojevi, tucet i kolona. Pokrivaju dobar deo točka, pa pogađaju često, a isplata je skromna. Na nuli spoljne opklade gube, sem ako sto nema posebno pravilo. Spoljne opklade na ruletu mogu da se igraju istovremeno sa unutrašnjim, i to je uobičajen način igre: jedan veći ulog napolju i par manjih na brojevima. Tucet i kolona pokrivaju po dvanaest brojeva. Opklada na crveno i crno istovremeno je dozvoljena, ali kad padne nula gube i jedna i druga.
Unutrašnje opklade leže na samim brojevima: pojedinačan broj, par susednih, red sa tri broja, četiri broja u kvadratu ili dva reda. Što je brojeva manje, isplata je veća, a šansa manja. Unutrašnje opklade na ruletu zato donose velike dobitke ređe, dok ulog na jedan broj dobija otprilike jednom u trideset sedam okretanja točka sa jednom nulom. Najmanji ulog na unutrašnjem polju obično je manji nego napolju, jer se u jednoj rundi stavlja više žetona.
Ulog stavljen posle poziva da su opklade zatvorene i opkladu iznad granice stola; zabranjenih brojeva nema, a granice su istaknute na stolu.
Gube sve, i crveno i crno zajedno, osim ako sto nema posebno pravilo za nulu.
Nije greška nego posebna opklada: svako polje, ivica i ugao table znače drugu opkladu sa unapred poznatom isplatom.
Korner pokriva četiri broja koji se dodiruju u uglu i plaća osam prema jedan, isto na svakom evropskom stolu.
Položaj žetona određuje opkladu, pa kada nije jasno šta je igrač hteo, krupije pita pre okretaja, a ne posle.
Opklade koje se izgovaraju krupijeu umesto da se stave na tablu, kao susedi nule, trećina točka i siročad; pokrivaju delove točka.